Проводни гелови су класа меких материјала који комбинују проводљивост и својства гела. Састоје се од хидрофилне полимерне мреже и проводног медијума (као што су јони, проводљиви полимери или наноматеријали). Одликују се добром флексибилношћу, растезљивошћу и високом биокомпатибилношћу и могу да спроводе јонске или електронске сигнале.
Ови материјали обично користе хидрогелове као матрицу и постижу своје електричне функције увођењем проводних компоненти. Они се широко користе у биоелектродама, сензорима, флексибилним електронским уређајима и медицинским тестирањима. На основу различитих механизама проводљивости, могу се класификовати као:
Јонски проводни гелови: За проводљивост се ослањају на мобилне јоне (као што су На⁺, Цл⁻) у гелу. Обично се налазе у хидрогел системима који садрже растворе соли или јонске течности.
Електронски проводни гелови: Они постижу електронску проводљивост уградњом проводних полимера (као што су полианилин, полипирол) или наноматеријала на бази угљеника{0}} (као што су графен, угљеничне наноцеви).